OPŠTINA DIVAČA

Opština Divača se nalazi u jugozapadnom delu Slovenije na rubu važnih puteva Ljubljana – Kopar (AP) i Beč – Trst (železnica). Divača i okolina leže na takozvanom kontaktnom Krasu. Iako je Divača u početku bila manje mesto, uvek je bila važna saobraćajna raskrsnica. Izgradnja puteva, posebno prema moru, podstakla je razvoj konjušarstva i konjušarskih gostionica.

Veliki privredni razvoj započeo je najpre u vreme Austro-Ugarske, nkon izgradnje Južne železnice Beč – Trst 1857. i 1876. godine do Pule (HR). Nekada veoma važno konjušarstvo izgubilo je svoj značaj, zamenile su ga gostionice, hoteli, prodavnice, pošta, a unapređena je i izgradnja kuća. U neposrednoj blizini železničke stanice u Divači je na otvorenom izložena parna lokomotiva koja je bila najznačajnija u ovoj oblasti. Izrađena 1922. godine, a zadnji put vukla 4. maja 1977. i tom vožnjom se završila parna vuča u Sloveniji.

Kroz Divaču je proticao važan put iz Beča u Trst i u Divaču je doneo mnogo do tada nezamislivih stvari. Jedna od njih je bila Ita Rina. Svi znaju da bez železnice ne bi ni bilo Ite Rine, odnosno Ide Kravanje u Divači. Njeni roditelji su, naime, poticali iz Posočja i preselili su se u Divaču zbog posla u železnici. Tako je Divača postala rodni kraj jedne od najvećih diva evropske kinematografije. U njenu čast danas u Divači postoji renovirano Škrateljnovo imanje. Nekadašnje domaćinstvo i konjušarska gostionica potiču iz 17. veka. Danas je u prostorijama te kuće uređen Muzej slovenačkih filmskih glumaca, a veliki deo izložbe posvećen je upravo meštanki Iti Rini.

Divača je i dan danas svojom uređenom lokalnom politikom i infrastrukturom sa velikim prirodnim i kulturnim bogatstvima veliki magnet za strance koji žele ili samo turistički da je posete, ili da u njoj provedu svoj život.

KRAŠKI SVET – PODZEMLJE

Oblast je bogata krasom, obrasla i puna tipičnih kraških pojava kao što su pećine, jame, strmine, uvale, koje je voda polako stvara na putu u podzemlje kraške visoravni. Baš tu leže tri od sedam najvećih pećina na Krasu: Škocjanske jame, Divaška jama i Kačna jama, kao i mnoge slikovite strmine od kojih je najveća Risnik, neposredno na južnoj strani naselja Divača. Kraljevstvo bora i krečnjaka se sreće sa zelenim i brdovitim Brkinima, čija je glavna kamena struktura je fliš, upravo na području Divačkog Krasa. Ukrštanje dva sveta oličavaju Škocjanske jame u svoj svojoj prirodnoj lepoti. O mogućnosti i značaju Škocjanskih jama svedoči i činjenica da su upisane u UNESCO spisak svetske prirodne baštine. A područje Divače nije posebno samo zbog tog svetskog prirodnog bisera, već i zbog prepletanja više kulturnih i prirodnih spomenika, koje svetsko putničko oko još nije videlo u celini, takve bisere nećete naći na online turističkim platformama ili u turističkim flajerima. A u centru svih bisera je čovek, kraški čovek, koji je kroz vekove napora, siromaštva, loših uslova i ponižavanja uspeo da mudrošću narodnih poslovica prkosi vremenu i njegovim izazovima, kao i da područje Divače i Krasa održi onakvim kakva su nekada bila, jer svojim delovanjem i stvaranjem kulturne pokrajine nije posegao u osetljiv ekosistem prirode i unuštio je, već ju je nagrađivao. Zato nama radoznaocima, i svim radoznalim posetiocima Divača ne nudi velike zgrade koje sežu do neba, kič i ludu brzinu savremenog sveta, već skroman i trajan utisak, kakav su i ovdašnji ljudi ostavili na prostor koji ih okružuje.

BRKINI I VREMSKA DOLINA

Po severnom rubu Brkina teče veoma značajna reka, nazvana Reka ili Velika voda. Po Brkinima reka teče sve do Gornjih Vrema u Vremskoj dolini, gde je u krečnjak urezala manji kanjon, na krajnjem zapadnom delu ulazi u Škocjanske jame. Vremska dolina, koja prati korito reke Reke, je zasigurno jedan od najlepših i još neotkrivenih delova sveta. Ko god je ikada išao po suncem obasjanoj travi doline zna da ova tvrdnja nije preterivanje već živa istina. Lepota ovih krajeva je očigledno uticala i na ljude, baš u Vremskoj dolini se, naime, rodio pisac Bogomir Magajna, po kome ime nosi i osnovna škola u Divači. U sećanje na njega posetioci mogu da vide njegovu kuću, uređenu baš u te svrhe.

VREMŠČICA

Iznad Divače i područja Škocjanskih jama bdi veliki brdoviti masiv Vremščica, koji je najvišlje brdo na rubovima Krasa. Kada u jasnim danima počne da duva bura i atmosfera se razbistri, čudnovati pogled sa vrhova splavova seže sve do plavetnila Jadranskog mora na jugu i do snežnih vhova Julijskih Alpa na severu. Na suncu postavljeni obodi širokih leđa samih brda,
među kojima se skrivaju prave posebnosti kraških životinja. Severna strana je obrasla gustom bukovom šumom.

Nedaleko od Divače, po sredini travnatog Ležečkog Gabrka ispod Vremščice je divački aerodrom, jedan od najstarijih aerodroma koji još uvek radi u Sloveniji. Aerodrom je privlačna lokacija za
rekreativno, sportsko letenje i paraglajding, obilaze ga i modelari, sportski padobranci i ljubitelji zmajeva, koji se sa Vremščice mogu spustiti na njega.

SENOŽEŠKO PODOLJE

Na severnoj strani skriven je malI biser, čije ime je Senožeško podolje. Senožeče su pre dolaska Južne železnice bile izuzetno važna naseobina, a o tome svedoče i dokumenti koji Senožeče pominju već u 12. veku. Kao spomenik srednjevekovne prošlosti u Senožeču trenutno leže ostaci dva grada i Mitnica. Senožeče, koje je bilo izuzetno važno pre dolaska Južne železnice, nakon njene izgradnje je izgubilo svoj značaj. Nedaleko odatle, u Dolenjoj vasi, stoji stub odbrane koji je stanovnicima omogućavao zaklon od turskih napada. O strahotama koje su u ovim krajevima činili Turci svedoči i lokalni mit o Srebrni, lepoj devojci koja je po lepoti važila za najlepšu, čak mnogo dalje od tadašnje Senožeške županije, ali ju je dočekala zla sudbina kada su je Turci oteli iz ruku njenog dragog.

ZAKLJUČAK

Jedinstvenost različitosti naše pokrajine je da diše zeleno: zeleni su obodi Vremščice i Senožeška dolina sa bukovom šumom, uvek zelena je kleka i borovo more na Gabrku, Vremska dolina – kraški raj i Brkini – zeleno ostrvo usred kraškog sveta. Čist i sočan kraško-brkinski vazduh svojom svežinom umiruje i uliva snagu u dušu. Čar divlje, misteriozne Reke koja nestaje u tminama podzemlja Škocjanskih jama i posle više kilometara se opet pojavljuje među zelenilom, da uznemiri i uzbudi žudnju i prisili na na aktivan život. Pozivamo Vas da skrenete sa glavnih puteva i odete u manje poznate kutke, gde se prošlost prepliće sa bogatstvom očuvane prirode. Možete ih otkriti prijatnim šetnjama ili vožnjom bicikla po mirnim putevima, istražiti ih jahanjem konja ili doživeti iz vazduha. Prepustite se vožnji po mirnom mestu, bujnoj vegetaciji i kraškim pojavama, a krajem dana slasnim dobrima naše kuhinje.

Kod nas će svaki putnik naći nešto za sebe.

Dobrodošli!