Svakodnevne radne obaveze, kod većine ljudi koji se bave biznisom, podrazumevaju: dugotrajno sedenje, stres, prekovremeni (prekomerni) rad, nedovoljnu fizičku aktivnost, napetost, brige, lošu ishranu…
Sve su to, istovremeno, uzroci za nastanak raznih bolesti, pa i dijabetesa.
Dugotrajno sedenje – za stolom, ispred računara… se podrazumeva. Dok čovek sedi manje sagorevaju masti u njegovom organizmu, one se talože u krvnim sudovima. U neaktivnim mišićima insulin ćelije ne reaguju kako treba, pa strada pankreas.
Istraživanja koje je 2014. godine uradio Vašington post, pokazala su da dugotrajno sedenje povećava rizik za nastanak: dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, raka… Preterano sedenje izaziva probleme u nogama, slabi cirkulacija, smanjuje se gustina kostiju, nastaju problemi u kičmi i vratu. Zbog smanjenog dotoka kiseonika u mozak usporavaju se moždane funkcije, strada pankreas… ZAKLJUČAK: „Ljudi koji mnogo sede imaju dva puta veću šansu, od onih koji su u pokretu, da dobiju neku kardiovaskularnu bolest.“
Stres na poslu izaziva: pritisak da se posao mora završiti brzo – odmah, nezadovoljstvo urađenim, razočarenje u rezultate, osećaj ugroženosti i poniženja, nevoljno (prinudno) završavanje poslova, opasnost od gubitka kapitala, osećaj nepravde, nesigurnost radnog mesta…
Reakcija na stres zavisi od puno faktora: psihofizičke konstitucije, nasleđenih sklonosti, vaspitanja, posla (neki su uvek stresni) kojim se čovek bavi, trenutnog zdravstvenog stanja…
Brojna istraživanja su pokazala:
Ista atmosfera na razne ljude deluje različito. Neki reaguju eksplozivno, misle da su gubitnici baksuzni, itd. drugi reaguju mirno i u najtežim okolnostima, očekuju da će im posao (i život) uskoro doneti i nešto lepo. Ipak, stres nikome ne prija, svi imaju loše posledice – neki manje, neki više, neki i tragične.
Prekovremeni rad združuje u sebi oba prethodna faktora: dugo sedenje i stres, pa tako značajno povećava rizik od raznih zdravstvenih problema, naročito od moždanog i srčanog udara.
Prekomerni rad neizbežno uvodi u stres i negativno utiče na zdravlje. Studije sa Univerzitetskog koledža u Londonu pokazale su da osobe koje su radile više od 55 sati nedeljno imaju gotovo 33% veći rizik od moždanog udara nego osobe koje rade 40 sati nedeljno, da imaju i 13 % veći rizik od infarkta… Britanski časopis Lanset (Lancet) 2015. godine objavio je da ljudi koji rade 48 sati nedeljno imaju 10% veći rizik od moždanog udara, a kod onih koji rade 54 sata rizik je 27% veći. Dr Ralph Sacco, neurolog (predsednik Američkog udruženja za srce) kaže: „Ljudi koji su pod stresom mogu imati povišen krvni pritisak, samim tim i povećan rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. Stres može da poveća i rizik od depresije, a depresija povećava rizik od moždanog udara i srčanih bolesti.“
Ako je sve tako (a jeste), šta i kako onda DIJABEL može pomoći biznismenima?
To je i nama dalo snagu da napravimo još bolji Dijabel. Dodali smo ekstrakt Cimeta (1:10) koji dokazano utiče na smanjenje šećera i holesterola u krvi, a povećali smo procenat Alfalipoinske kiseline.
Milivoje Tomašević
Direktor Telemedicina d.o.o.