Za sve vlade Zapadnog Balkana ključno je pitanje energetike, napredak u tom sektoru i veća upotreba obnovljivih izvora energije gde iskustva i podrška Norveške mogu biti dragoceni, poruka je Regionalnog skupa „Mogućnost ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu“. Konferencija je u Palati Srbija okupila lidere regiona – Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, premijere Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore Edija Ramu, Dimitra Kovačevskog i Dritana Abazovića, predsedavajućeg Veća ministara Bosne i Hercegovine Zorana Tegeltiju, zamenika ministra energetike i specijalnog izaslanika premijera Kraljevine Norveške Andreasa Eriksena, ministre u Vladi Srbije, predstavnike poslovne zajednice.
Saradnja je jedini način da izađemo iz energetske krize sa kojom smo svi suočeni, ocenio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije koji je otvorio konferenciju. Kako ističe, mogućnost ulaganja u obnovljive izvore energije je pitanje koje je usmerilo čitav svet i uticaće na način na koji će čovečanstvo živeti u godinama i decenijama koje dolaze. Suočavamo sa geopolitičkiim izazovima koji nam pokazuju koliko smo zavisni i oslonjeni na neodržive, stare načine proizvodnje, distribucije i potrošnje energije i energenata. Mora da se radi na pronalaženju drugačijih rešenja u toj oblasti, a iskustva Norveške u tome mogu da nam pomognu, rekao je predsednik PKS.
U oblasti energetike potrebne su brojne reforme, promena naših navika, ali i ogromna ulaganja, čak između 16 i 30 milijardi evra narednih godina, poručuje predsednik Aleksandar Vučić, navodeći da nema lakih ni jednostavnih rešenja, ali da se sve to mora preduzeti, jer ćemo se, u suprotnom, suočiti sa katastrofom.
Za sve vlade u regionu, jedno od najvažnijih pitanja je napredak u sektoru energetike, istakao je Vučić. U Srbiji, po rečima predsednika, postoje duboki suštinski problemi, i to ne samo kada je reč o diverzifikaciji snabdevanja gasom i naftom, već kada je reč o nama, našem staromodnom pristupu, starim tehonlogijama u termoelektranama.
Premijer Albanije Edi Rama nada se da će biti stvoreno regionalno tržište energenata, kako bi zemlje Zapadnog Balkana imale lakši pristup energiji i investicijama u sektoru energetike.
„Ovo je bilo neophodno okupljanje u vreme rata, kada bombe padaju i pogađaju nekoga u Ukrajini, a energetska kriza i cene zbog rata pogađaju celu Evropu. Bez ikakve sumnje u ovim teškim vremenima, ono što smo ranije rekli kada smo započeli Otvoreni Balkan i zalagali se za širu regionalnu saradnju, postaje sve očiglednije da moramo da regionalizujemo naša tržišta i da u energetici idemo izvan naših granica“, rekao je Rama. „Ako bismo nastupalli na regionalni način u energetici, možemo imati jednostvaniji pristup finansijama i snažniji kontakt sa privatnim sektorom“, dodaje albanski premijer.
Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski ističe da vlada te zemlje razmišlja da kupi 10 odsto LNG (tečni prirodni gas) terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj, kao i da gradi dodatne gasne interkonektore sa Bugarskom, kojima bi mogla da povežu Srbiju i druge zemlje u regionu.
Projekat u vezi sa novim LNG terminalom je vezan za odluku vlade da kupimo 10 odsto LNG -a u Aleksandropolisu“, naveo je on. Kovačeski je rekao da je Severna Makedonija u izradi nacrta druge faze povezivanja sa Grčkom gasnim interkonektorom.
Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović uveren je da su sve zemlje Zapadnog Balkana posvećene istom zajedničkom cilju da umanje energetsku zavisnost, da smanje šokove koji zbog toga nastaju i idu ka izgradnji energetskih objekata iz obnovljivih izvora kako bi bili više zeleni prozvođači. „Opšte očekivanje je da umanjimo energetsku zavisnost i da idemo ka izgradnji energetskih objekata iz obnovljivih izvora, da budemo više zeleni prozovđači, verujem da je to intencija svih, a ne samo Crne Gore“, izjavio je Abazović.
Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija nada se da će naredne godine biti omogućen projekat izgradnje hidroelektrane „Buk-Bijela“ na Drini koju Republika Srpska gradi sa Srbijom.
„Buk-Bijela i dalje je vrhunski projekat koji obuhvata obnovljive izvore energije. Tu nemamo problema sa ekolozima, ni sa dobijanjem dozvola, već imamo poltički, jer se čeka se odluka Ustavnog suda BiH da bi se prijekat nastavio“, rekao je Tegeltija.
Izaslanik predsednika vlade Norveške Andreas Eriksen pozvao je zemlje Zapadnog Balkana da sarađuju u oblasti energetike i nalaženju rešenja za uvođenje većeg stepena obnovljivih izvora energije (OIE), kao i postizanju ciljeva zelene trenzicije. Ponudio je pomoć Norveške, njenih kompanija i iskustva koje imaju u toj oblasti kao zemlja koja 90 odsto svojih potreba za energijom zadovoljava iz OIE.
Skup su organizovale ambasade Norveške u Beogradu i Sarajevu u saradnji sa Nordijskom poslovnom alijansom, Poslovnom asocijacijom Noreveška-BiH i norveškim partnerima za saradnju u oblasti energetike. Pod okriljem konferencije održani su i bilateralni sastanci privrednika.
Izvor: https://pks.rs/