Predgovor poslovnom katalogu 2013 / 2014 – Mr Admir Nuković, dipl.oec
3. новембар 2013.
Pametni telefoni u službi gradova i opština
8. мај 2014.
Zašto kod psihologa?
Pa imam ja i kod kuće s kim da pričam.
Lepo je dok god kod kuće imate nekoga sa kim možete da razgovarate, da pričate. Doduše, razgovor sa psihologom ima svoje karakteristike i neke prednosti u odnosu na ćaskanje ili ozbiljan razgovor sa nekim privatno.
Šta jeste slično sa privatnim razgovorima?
Kad terapeut odluči sa nekim da radi, on po definiciji, ima obavezu da tog klijenta prihvati onakvog kakav je. Dakle, nema foliranja. Pošto je i terapeut živ čovek, a ne robot, onda i terapeuta može iskreno obradovati kada je klijent napredovao, kada je postigao neki uspeh, kad je napravio neku konkretnu promenu u ophođenju sa sobom, sa drugima ili sa životom u celini. Terapeut to pokazuje rečima i gestovima, ponašanjem, kao i svaki drugi čovek. Znači ti susreti po svojoj iskrenosti i srdačnosti mogu ličiti na neki od odnosa iz privatnog života. I emotivno su obojeni.
Šta je krupna i važna razlika u odnosu na privatan razgovor?
Ključna i kvalitetna razlika ovakvog razgovora i nekog privatnog poveravanja je u tome što terapeut nije opterećen neprijatnim iskustvima koje njegov klijent ima, tako da sasvim pribrano može i da sluša o problemu i da pomaže u definisanju rešenja tih problema. Profesionalac, terapeut, po definiciji je osoba koja najpre radi na sopstvenoj ravnoteži i svom mentalnom i emotivnom zdravlju, zato ničim ne opterećuje odnos sa svojim klijetom. I, kao i profesionalac bilo koje druge profesije, terapeut je potpuno sposoban da sopstvene akutne ili aktuelne probleme (i terapeut je samo čovek) drži izvan kontakta sa klijentom. Stručno znanje terapeuta je ono najbitnije što ga čini efikasnijim u razgovoru sa klijentom. Na primer, na klijentov komentar: ‚,Sve znam, ali to je jače od mene!’’ terapeut će napraviti niz koraka i zajedno sa klijentom izaći iz ćorsokaka u kojem se klijent ponaša kao da je bespomocan („…to je jače od mene!“). U istoj toj situaciji jedna drugarica, kuma ili roditelj ostaće pred takvim komentarom nemoćni… Njihov razgovor će se, obično, završiti onom čuvenom rečenicom: ,,Znam da je to jače od tebe, ali ti moraš!!!’’. I tako… opet ćorsokak…. Zato privatni razgovor u krugu porodice ili prijatelja ne može uvek biti izbor umesto razgovora sa stručnom osobom.
Ima još jedan razlog zašto je dobro obratiti se stručnoj osobi. Vreme u kome živimo preplavilo nas je sopstvenim problemima i problemima članova naših porodica. I to već dugo traje… Predpostavljam da ste primentili da se danas ljudi slabije druže, slabije okupljaju onako spontano, od iskrene želje da se vide sa nekim. A to je zato što smo zasiceni razgovora u kojima se samo pominju (nagomilani) problemi; problemi o kojima se samo priča, ali se ne rešavaju. Zato smo i počeli da izbegavamo one ljude koji se žale. A i mi smo prestali da se žalimo drugima svesni da ćemo ih time samo opteretiti. A problemi se gomilaju, traju, nekako nikad da prodju sami od sebe – tužni smo, nezadovoljni, povredjeni, uplašeni, muči nas nesanica, sve nam je teže da ostanemo koncentrisani… A kome da se požalimo kad ni drugi nisu bez svojih problema.
I šta radimo? Trpimo, potiskujemo, pravimo se kao da to i nisu neki problemi, ubedjujemo sebe i druge da je sve to život i ko zna zašto je to dobro… Ali, ne da nam se, izgleda da ni trpljenje nije dovoljno rešenje jer telo i fizičko zdravlje počinje da popušta. Epizode visokog pritiska su sve češće i na kraju se visok pritisak ustalio. Glavobolja takođe. O varenju i problemima stomaka i creva da i ne pričamo… A i na koži se pojavljuju neki „hijeroglifi“. Baš čovek ne može da bude na miru! Koliko god da je spreman da trpi, da se ne žali, lista problema samo se povećava. Sad je već došlo vreme da se mora ići kod lekara specijaliste. A sve je to moglo da se izbegne da nismo bili spremni da onoliko trpimo svoj unutrašnji nemir i nezadovoljstvo. To vam je kao ona situacija: ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji…
Pa gde je taj most?
U psihološkim savetovalištima. Oslonite se na novog prijatelja koji može i ume da vam bude konstruktivna podrška u vašim frustrirajućim situacijama ili prezahtevnim komunikacijama sa drugima. Ali kao što svaki čovek ne može da bude vaš prijatelj i srodna duša, tako ni svaki psiholog nije dobar stručni saradnik za vas. Dakle, treba da birate.
U poslednjih tridesetak i nešto više godina, osmišljene su različite metode i tehnike (tj. načini) za rešavanje emotivnih, mentalnih i socijalnih problema ljudi. Ove moderne tehnike su efikasne, mnoge od njih namenjene su cilju da terapeut obuči klijenta da sam sebe prepoznaje, da jasno definiše sopstveni problem, da ga nazove pravim imenom i da to reši. Za 5-6 odlazaka moguće je radikalno izmeniti svoj prvobitni položaj bespomoćnosti i uzeti situaciju u sopstvene ruke. U Beogradu se svakog maja meseca održava festival „Telo kao životni kompas“ (www.telozivotnikompas.org), gde možete saznati i isprobati različita psihoterapijiska znanja u službi balansa duše i tela. Videćete koliko se to razlikuje u odnosu na prikaze takvih konsultacija u igranim filmovima.
Psihološko savetovalište „Jazz“ koje sam osnovala 1998.g nudi mnoštvo informacija na svojoj internet adresi www.jazzord.com . U rubrici Blog možete videti različite informacije o tome koja je razlika izmedju psihijatara i psihologa, šta je savetovanje a šta psihoterapija, koje su životne strategije koje koristimo kad se nađemo pred provokacijom i.t.d. Zahvaljujem g. Đorđu Jovičiću što mi je dao priliku da na ovako „glasan“ način obevestim ljude o postojanju struke i kolega iz moje struke koji u ovim vremenima mogu biti dobar vodič i oslonac kroz životne, privatne i poslovne tegobe.
Milena Kostić, psiholog
